Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Врањска котлина

11 items

  • Могућност примене минерала из пегматита Казанђола као јувелирског камена

    Филип Стојановић (2023)
    У доњем комплексу Српско-македонске масе и бујановачком гранитоиду пермске старости (253 ± 13 мил. год.; Антић и др., 2015) пегматити су расејани као жице и сочива променљивих дебљина, дужине често и до 100 метара. Удружени су са гранитским телима и аплитским жицама и са њима везани поступним прелазима. Пегматити Казанђола (североисточни део Врањске котлине) посебно су интересантни због појаве кристала турмалина, понекад центиметарско дециметарских димензија, и правилних кристала граната. Кристали берила, су запажени, али су веома ретки и малих ...
    Врањска котлина, турмалин, гранат, пегматит, јувелирска обрада

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... ravničarska oblast i • brdsko-planinska oblast. > Ravničarska oblast Reljef Pirotske kotline je blago zatalasan i ispresecan rasednim stukturama. Nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini od 400 m. Tokom neogena kotlina je predstavljala jezerski basen, zbog formiranih naslaga jezerskih sedimenata, na ...
    ... (217 m iznad sadašnjeg nivoa Nišave kod Pirota). Krajem pliocena, kotlina je ušla u fluvijalnu fazu, u kojoj je i danas. Široko su rasprostranjeni i produkti proluvijalnih i deluvijalnih procesa, kako u obodnim delovima kotline, tako i u većim depresijama u karstu. Aktivni su i urvinski procesi ...
    ... Na slici 8.2. prikazan je trilinearni dijagram izdanskih voda karstne izdani Pirotske kotline. Na osnovu analize podataka, može se zaključiti da su fizičko-hemijske karakteristike karstne izdani Pirotske kotline, čije su vode kaptirane za vodosnabdevanje Pirota, postojane u vremenu, i ni ne variraju ...

  • Rang i maceralni sastav uglja ležišta Glisnica (Pljevaljski basen, Crna Gora)

    Mališić Anđela (2022)
    Ležište uglja Glisnica, pripada Pljevaljskom ugljonosnom basenu (Crna Gora) i nalazi se 180 km sjevero-istočno od Podgorice. Površina Pljevaljske kotline pod jezerskim neogenim sedimentima iznosi 18 km2. U okviru jezerskih sedimenata koji leže transgresivno preko tvorevina različite starosti izdvajaju se: podinske gline (1M2), ugljeni sloj (2M2) i povlatni laporci (3M2). Ugalj ležišta Glisnica po kvalitetu svrstava se u lignite sa relativno visokim sadžajem vlage, povišenim sadržajem pepela i ukupnog sumpora i donjom toplotom sagorjevanja prosječno 10.989 kJ/kg, što odgovara ...
    lignit, maceral, refleksija huminita, ježišta Glisnica

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... urbanizacija. Jagodina se nalazi na reci Belici u srednjem Pomoravlju, pod kojim, u užem smislu, treba podrazumevati Paraćinsko-jagodinsku kotlinu, odnosno uzan ravničarski pojas sa obe strane toka Velike Morave — od Stalaćke klisure na jugu do Bagrdanskog tesnaca na severu. Geotehnička ...
    ... istraživanja terena za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina na lokaciji u Jagodini 10 Katedra za geotehniku Gornjovelikomoravska kotlina u kojoj je smeštena Jagodina pruža sec meridijanski između Stalaćke i Bagrdanske klisure. Dugačka je 45km, široka oko 28km, a površine je oko 600km ...
    ... Ove vode se relativno brzo, skoro vertikalno naniže proceđuju u pravcu izdani. Izdani su se tokom poslednjih 15-20 godina spustili na 5-10m u kotlini, 10- 15m u pobrdima i 15-25 m u višim delovima. Gradski vodovod se snabdeva vodom iz bunara dubine 80m, lociranih u Ribaru, duž leve obale Velike ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... e ravničarski tip terena. Severno od Bagrdanske klisure se prostire velikomoravska potolina. Po obodu kotlina, u višim delovima sačuvani su ostaci Jezerskih terasa, a u nižim delovima kotlina, kao i po obodu aluvijalnih ravni - rečne terase. Velika Morava se odlikuje serijom meandara koji se nalaze ...
    ... i migracijama usled promene intenziteta toka reke (Mladenović, 2023). Na području preovlađuje aluvijon, dok su rečne terase prisutne po obodu kotlina. Izdvojene su četiri rečne terase prema relativnim visinama, pri tome što su erozioni procesi najvećim delom razorili prvobitne terase. Četvrta ...
    ... horizonta na dubinama: od 58-64 m, od 106- 108 miod 110-128 m. Uslovi prihranjivanja su ograničeni. Zone hranjenja su obično po obodima tercijarnih kotlina, najčešće maskirane mlađim aluvijalnim i terasnim naslagama. Uslovi isticanja su takođe nepovoljni ı nedovoljno poznati. 4.2.4. Uslovno ,„,bezvodni ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... karbonatnog stenskog kompleksa ove tokove karakteriše bujični režim sa brojnim ponornicama i vrelima koja ih prihranjuju. Ulaskom u Velikomoravsku kotlinu zadobijaju karakter ravničarskih reka. Velika Morava nastaje spajanjem Južne ı Zapadne Morave kod Stalaća. Do svog ušća u Dunav kod sela Dubravice ...
    ... dobija od izvora koji se Javljaju između manastira “Ravanica” i Senja, a ne od pritoka. Nizvodno od manastira, Ravanica ulazi u Velikomoravsku kotlinu, u kojoj sa leve strane prima dva povremena vodotoka, dok se sa desne strane uliva Mirosava. Mirosava predstavlja desnu i ujedno najveću pritoku ...
    ... Zubrave i Kovanice. Celim svojim tokom Mirosava prima niz vrela različite izdašnosti. Mirosava sa desne strane, prilikom ulaska u Velikomoravsku kotlinu, prima Ivankovačku reku, nakon čega se uliva u Ravanicu (Jemcov, 2000; Republički hidrometeorološki zavod, 1980; Vujasinović, 1975). 12 1 ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... pripremnih radnji koje prethode početku radova na otvaranju kopa. Navedeni rudnici se nalaze u krajnjem jugoistočnom ı južnom potezu Pelagonijske kotline. Po svojoj morfologiji navedena 3 ležišta su stvorena u neogenim sedimentima u jezerskim uslovima sedimentacije a dolaze u kontakt i sa prekambrijumskim ...

  • Uporedna analiza stabilnosti završnih kosina površinskog kopa „Veliki Krivelj“

    Mihajlo Topalović (2023)
    Površinski kop „Veliki Krivelj“ nalazi se u blizina grada Bora i u neposrednoj blizini sela Krivelj. Od 2018. godine je u vlasništvu kineske kompanije „Zijin“ koja ima udeo od 63% vlasništva celokupnog RTB-a Bor. Na površinskom kopu obavlja se masovna eksploatacija rude bakra opremom visokog kapaciteta. Za bušenje se koriste bušilice prečnika od 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Za površinski kop „Veliki Krivelj“ ...
    stabilnost kosina, metoda konačnih elemenata, površinski kop, Veliki Krivelj, završna kosina

  • Poboljšanje geotehničkih uslova izgradnje nasipa upotrebom geosintetika

    Anastasija Radovanović (2024)
    Za potrebe izrade rada na Master akademskim studijama ,,Rudarsko-geološkog fakulteta,,, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom prof. dr Gordane Hadži-Niković , izvršena je detaljna analiza stabilnosti kosina nasipa na Vranjskoj petlji. Geotehnička istraţivanja i ispitivanja terena izveo je “Zavod za geotehniku iz Instituta za puteve a.d. Beograd”, a investitor je “Javno preduzeće, Putevi Srbije”.Metodološki pristup koji je korišćen za analizu stabilnosti kosina nasipa jeste kabinetsko istraživanje dostavljene dokumentacije i geostatički proračuni analize stabilnosti kosina nasipa, korišćenjem savremenih softverskih alata.Krajnji zaključak izvedenih istraţivanja je da ...
    tlo, nasip, analiza stabilnosti, faktor sigurnosti, geosintetici
    ... armature zatezanjem ........................ 16 4.1.1.2. Stabilnost u pogleđu izvlačenja armature iz stabilne mase tla...17 5. OPŠTI PODACI O PETLJI “VRANJSKA BANJA” I TERENU NA KOME JE PLANIRANA ly aaaaaaeaaaaaeaaaaaeaaaaaeaaaaaaaaaa as a eaaaea a e aeaaaeaeaaaeBeeeevbeb. 20 5.1. OPŠTI PODACI O OBJEKTU ...
    ... edomenatrski opit, zbijenost po proktoru ı CRB opit. U ovom radu prikazani su rezultati uporedne analize stabilnosti kosina nasipa petlje “*Vranjska Banja” metodama granične ravnoteže sa upotrebom geosintetika. Cilj ovog rada Je da se izvrši parametarska analiza kako bi se utvrdilo kako upotreba ...
    ... lom kosine klizanjem naziva primama armatura. Slika 4.5 – Kosina nasipa sa primarnom i sekundarnom armaturom 19 5. OPŠTI PODACI O PETLJI “VRANJSKA BANJA” I TERENU NA KOME JE PLANIRANA 5.1L. OPŠTI PODACI O OBJEKTU Petlja “Vranjanska Banja” se nalazi na prostoru između državnog puta A1 (E-75) ...

  • Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта

    Јована Јанковић (2024)
    Карстно врело „Градиште“ налази се у истоименом селу, и користи се у сврху водоснабдевања града Пирота и околних села. Врело је настало на контакту неогених творевина Пиротске котлине и карстног масива Старе планине. Карстна издан сама по себи је хетерогена и анизотропна те се тешко успостављају правила и принципи циркулације подземних вода. О специфичности циркулације предметног врела најбоље говори анализа изотопске методе где је добијена старост воде и установљено постојање полумладих вода које залежу дубље у односу на младе ...
    врело „Градиште“, карстна издан, специфична циркулација, дубина циркулације подземних вода