Претрага

Упит dcterms_subject_txt: „Borska reka“

81 items

  • Израда вентилациониог окна НВО-1 за потребе одрживог начина eксплоатације лежишта ,, Борска река “

    Александар Милијановић (2023)
    Основни циљ савременог рударства у Републици Србији је одрживо коришћење минералних богастава то јест одрживо рударство. Основ за одрживо рударство је строго поштовање Закона о рударству и геолошким истраживањима, Закона о заштити животне средине, пројектне документације и највиших савремених техничких стандарда када су геолошка истраживања, експлоатација, припрема и прерада минералних сировина у питању. Одржив начин експлоатације подразумева спровођење свих рударских активности у складу са најстрожим еколошким стандардима, а све у циљу очувања водних ресурса, ваздуха и земљишта за наредне ...
    израда вентилационог окна, лежиште „Борска река“, бушење и минирање, подграђивање, провера стабилности вентилационог окна

  • Tehno-ekonomska ocena podzemnog otkopavanja sulfidnog ležišta bakra

    Nataša Raič (2022)
    Nakon mnogih geoloških istraživanja i eksploatacije Jame – Bor, pristupiće se otkopavanju sulfidnog ležišta bakra „Borska reka“ iznad XIX horizonta. Da bi se postigli najbolji rezultati prilikom eksploatacije ležišta, primenjena je komorno-stubna metoda sa blokovskim otkopavanjem i zasipavanjem otkopa pastom. Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ležišta „Borska reka“ sa očuvanjem površine terena, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Analiziran je i ocenjen vek projekta – prvih 10 godina od 25 godina, koje predstavljaju ukupni vek ...
    tehno-ekonomska ocena, investicioni projekat, sulfidno ležište bakra, „Borska reka“, podzemna eksploatacija, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave

    Marina Mitrašinović (2023)
    Sliv reke Resave nalazi se u severnom delu istočne Srbije, između obronaka Kučajsko-beljaničkih planina i reke Velike Morave. Reka Resava nastaje od Zlotske reke i Karapandžinog potoka u erozionom proširenju Resava, da bi svoj tok završila kod Svilajnca kao najveća, desna pritoka Velike Morave.U cilju analize uslova formiranja oticaja reke Resave bilo je potrebno analizirati klimatske,hidrološke, geološke i hidrogeološke karakteristike istražnog područja. Proticaj reke Resave se osmatra u profilima Manastir Manasija koji kontoliše gornji deo sliva (358km2) i Svilajnac ...
    režim, karst, autokorelacija, kros-korelacija, reka Resava

  • Uslovi formiranja oticaja gornjeg dela sliva reke Kolubare

    Slađana Simić (2023)
    U okviru završnog rada master akademskih studija sa temom "Uslovi formiranja oticaja gornjeg dela sliva reke Kolubare", proučavaju se ključni aspekti vodnih resursa u gornjem delu sliva Kolubare, obuhvatajući i njene sastavnice: Jablanicu, Obnicu, kao i prvu ujedno i najznačajniju desnu pritoku, reku Gradac.Cilj ovog istraživanja je analiza postojećih veza između hidrometeoroloških faktora i drugih prirodnih parametara kao što su fizičko-geografske karakteristike, geomorfološki aspekti, geološki faktori i hidrogeološki uslovi koji preovladavaju na istraživanom terenu i njihov uticaj na formiranje ...
    podzemne vode, površinske vode, formiranje oticaja, režim voda, bilans voda, gornji sliv reke Kolubare

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Crnice

    Anđelija Glogovac (2023)
    Područje istraživanja obuhvata sliv reke Crnice zauzima područje centralnog delaSrbije.Nalazi se između varoši Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku,sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Analizirane su hidrogeološke i hidrološke karakteristike za višegodišnji osmatran period (1961-2021), uz osvrt na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog područja, koje predstavljaju bitan faktor zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke.Analizom režima padavina pomoću podataka sa kišomerne stanice Ćuprija,metodom aritmetičke sredine, došlo se do vrednosti prosečne višegodišnje sume padavina od 668 ...
    režim reke, bilans voda, reka Crnica

  • Минералошко-петролошке карактеристике алувијалних кластита реке Пек (Волујски Кључ)

    Вељко Дикић (2023)
    У овом раду је извршена детаљна одредба састава кластита који воде порекло са широког алувиона реке Пек, у околини локалитета Волуја. Анализом морфологије речног тока, као и ерозионих и акумулационих облика, утврђено је да предметни кластити воде порекло из алувијалног подсистема меандрирајућих река. Коришћене су лабораторијске (просејавање, сепарација тешким течностима и издвајање ручним и електромагнетом) као и оптичке методе како би се утврдиле главне карактеристике кластита: минерални састав, димензије зрна, облик зрна, процентуални садржај тешке и лаке фракције минерала, ...
    кластити, алувион, река Пек, депозициони систем, минерални састав

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Измењено: 2024-10-03 07:34:59 Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) Ivan Rutović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina) | Ivan Rutović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs ...
    ... stvaranja sedimenata vladala aridna klima sa elementima vlažnije klime. Gostuška reka Hygrofiti Kserofiti SI. 7- Procentualna zastupljenost kserofitnih i higrofilnih palinomorfa na lokalitetu Gostuška reka. 18 5. Prikaz paleontološkog materijala Rod Endosporites Wilson & Coe, 1940 ...
    ... sakusa 15 um. Stratigrafsko rasprostranjenje: Perm. Nalazište: Gostuška reka (G - 4/76). Botanička pripadnost: Gymnospermophyta. 32 7. Zaključak Istraživanje permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka obuhvatilo je detaljnu analizu palinološkog kompleksa iz stenskih uzoraka ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... iii i iiiR 7 2.4. GEOLOŠKA GRAĐA LEŽIŠTA BORSKA REKA ln ii aaai ita diii iii dii iaaiaataakı 10 2.5. GENEZA LEŽIŠTA BORSKA REKA....caaaaaaaananaanaanntatanaiaatinaia iii iii iii diii aa da iiil iii iii kkatnkatakaNaı 14 2.6. TEKTONIKA LEŽIŠTA BORSKA REKA ..l aai ii eatiaaiaNa ii ata i iii iii dk ...
    ... Geološki profil kroz hidrotermalni sistem bakra i zlata Bor, sa označenim položajem ležišta Borska reka (obrađeno prema profilu: M.Miličić, 1979). 2.4. GEKOLOŠKA GRAĐA LEŽIŠTA BORSKA REKA Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno ...
    ... kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka Jovana Mirčeta Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka | Jovana Mirčeta | | 2024 | | http://dr.rgf.bg ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... fakultet Datum odbrane: Rezime rada: Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu ı Jovaničke reke na jugu. Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km? kontrolišu se na hidrološkoj ...
    ... sagledavanja hidrogeoloških i hidroloških karakteristika reke Crnice. Istraživanja su obuhvatila analizu čitavog toka reke Crnice, od mesta nastanka u Sisevcu do njenog ušća u Veliku Moravu. Hidrogeološka analiza sliva reke Crnice obuhvata karakterizaciju terena koja predstavlja pridruživanje tipova ...
    ... proticaja reke Crnice za 1994. Slika 7.4. Hidrogram proticaja reke Crnice za 2011. godinu godinu 44 80 180 70 160 60 < 140 = % IO 2 50 i -i G 100 OI Š m Š 30 | ž Š 60 20 40 10 20 0 0 LA OA OA OA O Ž O O „O O _OM BB 8 9 ONR JE O IE O Slika 7.5. Hidrogram proticaja reke Crnice za ...

  • Геолошке и хидрогеолошке подлоге у изради студије процене утицаја на животну средину, на примеру постројења за третман отпадних водау Лозници

    Ирена Круљ (2022)
    Изградња постројења за третман отпадних вода планирана је у општини Лозница, на обали реке Дрине. Обзиром да се комуналне воде, заједно са водама из индустрије испуштају директно у реку, њен квалитет је знатно погоршан, што има велики утицај и на подземне воде. Основни циљеви истраживања јесу упознавање са геолошким и хидрогеолошким условима и подлогама за изградњу постројења за третман отпадних вода, као и упознавање са потенцијалним и постојећим загађивачима. Анализирани су и оцењени квалитети свих чинилаца животне средине који ...
    река Дрина, квалитет вода, загађивач, подземне воде, отпадне воде

  • Хидрогеолошке карактеристике алувиона Велике Мораве на потезу Багрдан-Ушће

    Јована Младеновић (2022)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 км. Укупна сливна површина ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 км2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 м3/с. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Анализа режима квантитативних параметара прве издани формиране у алувиону Велике Мораве (потез Багдан-Ушће)

    Јована Младеновић (2023)
    Велика Морава настаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа и њена дужина тока од формирања до ушћа у Дунав износи 245 km. Укупна површина слива ове реке заједно са њеним саставницама износи од 37.444 km2 што је територијално око 42% Републике Србије, чинећи ову реку њеним главним дреном. На профилу ушћа у Дунав код Смедерева просечни протицај Мораве износи од око 300 m3/s. Протиче централним делом Србије, најплоднијим земљиштем као и најгушће насељеним деловима наше земље. Водоснабдевање становништва ...
    хидрологија, режим површинских вода, режим подземних вода, Велика Морава

  • Hidrogeološke i hidrološke karakteristike sliva reke Resave

    Marina Mitrašinović (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između rijeke Velike Morave i obronaka Kučajsko beljaničkih planina. Obuhvata teritorije opštine Despotovac i opštine Svilajnac. Hidrološka analiza obuhvata višegodišnji perod osmatranja (1982-2020), sa posebnim osvrtom na geološke, hidrogeološke i geomorfološke karakteristike istražnog prostora, a koje su od značaja zbog svog uticaja na osmotrene hidrološke podatke. Rađen je bilans voda sliva Resave za ukupnu površinu sliva koju kontroliše vodomjerni profil Svilajnac, kao i za površinu sliva koju kontroliše vodomjerni profil Manastir Manasija. Analizom režima padavina pomoću ...
    rijeka Resava, hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, bilans voda, režim voda

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... Kolaričke reke primene odabrene laboratorijske i druge metode i preispitaju neka prethodna naučna shvatanja u vezi sa istim stenama Velikog Majdana. 2. OPŠTI DEO 2.1 GEOGRAFSKI POLOŽAJ Teren gde je vršeno uzorkovanje nalazi se u opštini Ljubovija, u slivu Kolaričke reke. Kolarička reka pripada ...
    ... Измењено: 2024-10-03 07:36:32 Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja) Luka Jović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja) | Luka Jović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0008941 ...
    ... Kolarička reka. Ovaj lokalitet pripada kenozojskoj vulkanskoj formaciji zapadne Srbije čija je starost oligocenska do ranomiocenska. U njoj se lamprofiri pojavljuju u vidu brojnih malih intruzivnih tela, najčešće dajkova. Tri primerka lamprofirskih stena uzorkovanih u slivu Kolaričke reke obrađena ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; Paraćin — reka Crnica; Izvori — Nemanja I ı II, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Beograd, 1982. Grupa autora, Rezultati hidroloških osmatranja ı merenja u 1983. godini na sledećim vodotocima: Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; ...
    ... autora, Hidrogeološka studija reke Mirosave, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Beograd, 1980. Grupa autora, Rezultati hidroloških osmatranja ı merenja u 1980. godini na sledećim vodotocima: Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; Paraćin — reka Crnica; Izvori — Nemanja I ı ...
    ... ulaska u Velikomoravsku kotlinu, prima Ivankovačku reku, nakon čega se uliva u Ravanicu (Jemcov, 2000; Republički hidrometeorološki zavod, 1980; Vujasinović, 1975). 12 1.3.2. Hidrološke karakteristike Režim Crnice Hidrološka osmatranja reke Crnice vrše se na profilu “Paraćin” (Tabela 1.3.-1 ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... nastali u rečnim terasama. Facija povodnja: Ova facija se odnosi na područja povodnja reke Tise i reke Maroš (a1z-w). Barski sedimenti reke Maroš: Ovi sedimenti, označeni kao b-w, su specifični za barske uslove reke Maroš. Les i lesoidi sa pogrebenom zemljom: Označeni kao l-w, ovi sedimenti uključuju ...
    ... Najvažnija hidrološka pojava na teritoriji opštine Kanjiža je reka Tisa, koja prolazi kroz opštinu sa severa prema jugu. Reka Tisa igra ključnu ulogu u životu lokalnog stanovništva, kako u privredi, tako i u rekreaciji. Vodostaj reke varira u zavisnosti od sezonskih padavina, ali i usled topljenja ...
    ... 376 323 287 272 252 248 260 275 Ma (cm) 672 764 | 831 | 926 | 884 787 774 714 | 492 507 663 668 Prema tabeli o vodostajima reke Tise iz RHMZ-a Srbije, minimalni vodostaji reke Tise zabeleženi su u januaru (92 cm), oktobru (86 cm) i novembru (81 cm), što znači da su ovi meseci karakteristični po ...

  • Геотермални потенцијал југозападног обода Копаоника

    Наталија Радосављевић (2022)
    Планина Копаоник смештена је у централном делу Србије и има правац пружања северозапад-југоисток. Копаонички масив се простире на око 2750 km2. Део планине је 1981. године проглашен националним парком, а његов највиши врх је Панчићев врх са 2017 m nmv. Границе југозападног обода чине: јужну границу представља река Ситница, источну и северну границу ток реке Ибар, док је западна граница дефинисана геологијом која представља границу између Пештарске висоравни и копаоничког обода. На истражном подручју се налазе локалитети (Новопазарска бања, ...
    геотермална енергија, потенцијал, термоминералне воде, Копаоник

  • Analiza stabinosti završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac“

    Kosan Ivković (2022)
    U ovom završnom radu će se analizirati stabilnost završnih kosina površinskog kopa „Zapadni Kostolac''. Naime, to je površinski kop uglja, koji tek treba da počne sa radovima na otkrivanju i esploataciji korisne mineralne sirovine (uglja). Ležište ima generalno pločast oblik, koji zauzima površinu od 55.3 km2(od čega I ugljeni sloj zauzima površinu od 34.18 km2,a drugi 53.21 km2). Prostire se između reke Velike Morave i Požarevačke grede. Granice mu čine: reka Dunav na severu i veštačka granica,na zapadu, jugu ...
    površinski kop „Zapadni Kostolac“, ugalj, metoda A. W. Bishop-a, programski paket „Slide 2018“, karakteristični profili P1, P2 i P3

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... profesorki Vesni Matović i docentu Bojanu Kostiću, članovima komisije za odbranu ovog rada. 2. OPŠTI DEO 2.1. Geografski položaj Reka Dunav, druga po dužini reka u Evropi posle Volge, predstavlja Jedan od najvažnijih vodotokova na kontinentu. Na svom putu dugom 2850 km, Dunav prolazi kroz deset ...
    ... Ove naslage su bogate peskom ı šljunkom, a njihova debljina može varirati zavisno od lokalnih geomorfoloških uslova i dinamike reke Dunav. S obzirom na blizinu reke ı prirodnu tendenciju ka sezonskim promenama nivoa vode, područje oko separacije je podložno fluvijalnim procesima, što može uticati ...
    ... Šifra uzorka: LB/GM/001/10 Vrsta materijala: Prirodni neseparisani šljunak 0/4mm Proizvođač: Separacija ,, Gemax" na reci Dunav Mesto uzorkovanja: Separacija ., Gemax" na reci Dunav Uzorkovao/Dostavljeno: Uzorkovano Namena materijala: Ispitivanje ekvivalenta peska za diplomski rad Masa vlažnog ...

  • Geodetski radovi na lokaciji strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta STP 01b - „Dunavski lesni odsek – bara Petrinci“

    Jovan Obradović (2023)
    Za potrebe izrade Projekta rekultivacije i sanacije prostora na lokaciji strogo zaštićenih vrsta STP01b Dunavski lesni odsek – bara Petrinci, koji je u prethodnom periodu korišćen za deponovanje, sanaciju i prodaju građevinskih agregata kao i devastiranog dela ekološki značajnog područja ekološke mreže Republike Srbije, na delovima k.p. broj 3957 i 3958 KO Belegiš i k.p. 1966 KO Stari Banovci, bilo je neophodno izvršiti geodetsko snimanje predmetne lokacije. U završnom radu prikazano je detaljno snimanje predmetne lokacije primenom satelitske geodezije (GPS ...
    detaljno snimanje terena, GPS, topografski plan