Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Istočna Vardarska zona

145 items

  • Tektonske i litostratigrafske karaktertsike stenskih formacija na području centralne Šumadije

    Nikolina Ćirić (2023)
    Cilj ovog master rada je da kroz izdvajanje stenskih formacija Istočne Vardarske zone i njihovih tektonskih i litostratigrafskih karaktertsika na području centralne Šumadije proširi znanje o preobdukcionom i postobdukcionom režimu na ovom području, odnosno pruži bolje poznavanje geodinamičkih relacija između jedinica na kontaktu Evrope i Adrije, u širem obuhvatu Vardarske zone. Metodologija istraživanja obuhvatala je geološko kartiranje na unapred odabranim lokalitetima u širem području centralne Srbije. Tokom istraživanja, proučavane su četiri geološke jedinice u tom regionu, uključujući metamorfne tvorevine ...
    Pre-obdukcioni basen, Karbonatni pokrov, Istočna Vardarska zona, Centralna Srbija

  • Geološka građa okoline Beograda

    Gordana Soro (2022)
    U ovom diplomskom radu je prikazana geološka građa šire okoline Beograda. Analizirane su litostratigrafske osobine i tektonska građa kartiranih jedinica okoline južno od Beograda. Istraživanjem navedenih prostora, dobijeni su rezultati koji su omogućili interpretaciju litostratigrafskih i tektonskih odnosa, formiranih od kraja jure pa do recentnog vremena. U tektonskom pogledu, sve tvorevine između Avale i Kosmaja su deo Vardarske zone. Istočni deo terena pripada Centralnoj Vardarskoj subzoni, a zapadni deo istraživanog područja pripada Eksternoj Vardarskoj subzoni. Najstarije stene predstavljaju serpentinisani ...
    Vardarska zona, ofioliti, ofiolitski melanž, parafliš, fliš, tektonska građa.

  • Geološka evolucija Ugljevičkog basena (Severoistočna Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2022)
    U radu je prikazana opšta slika geološke građe ugljevičkog basena, njegove litostratigrafske karakteristike, regionalni i lokalni tektonski odnosi kao i geološka evolucija samog basena. Cilj rada je integracija novih znanja o opštim problemima geologije ovog područja odnosno pokušaj da se znanje o geološkoj evoluciji područja Ugljevika podigne na viši nivo. Za rješavanje problematike geološke evolucije, kao i navedenih ciljeva, vršeno je geološko kartiranje i prikupljani su podaci o litološkim, strukturnim i tektonskim karakteristikama područja. Pored toga, korišteni su brojni izvori informacija, ...
    Evolucija, basen, Dinaridi, Zapadno-Vardarska zona, transgresija

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Tektonsko–stratigrafski profil durmitorskog fliša okoline Gacka (Bosna i Hercegovina)

    Marija Bjelogrlić (2022)
    U radu su prikazane osnovne litostratigrafske, sedimentološke i strukturne osobine područja šire okoline Gacka. Kao reprezent najvećeg dijela litostratigrafskih jedinica ovog područja, posebno su pažljivo analizirane mezozojske formacije otkrivene duž profila na putu Gacko - Tjentište. Istraživanja izvedena za potrebe završnog rada imale su za cilj analizu, integraciju i interpretaciju publikovanih i novih geoloških podataka koji su rezultat geološkog kartiranja i biostratigrafske analize, a sve radi boljeg upoznavanja geološke građe i geološke evolucije područja. Tokom terenskih istraživanja prikupljeni su podaci o ...
    Istočna Hercegovina, durmitorski fliš, paleocen, Dinaridi, kolizija.

  • Geološke karakteristike jedinice Istočno-Vardarskih ofiolita (Centralna Srbija)

    Nikolina Ćirić (2022)
    Istraživano je područje Istočne-Vardarske zone (Centralna Srbija) kao deo značajne geotektonske jedinice-Vardarske zone. Cilj ovog rada je da se kroz usko bavljenje jedinicom Istočno-Vardarski ofioliti, njenom litologijom, internim sklopom, kao i odnosima prema drugim jednicama, pruži određeni doprinos razumevanju njenog položaja i uslovima smeštanja u okviru šire Vardarske zone i njenog značaja u geologiji Balkanskog poluostrva. Koristeći se standardnom metodom geološkog kartiranja po unapred određenim lokalitetima, proučavane su jedinice u široj zoni područja centralne Srbije. Izdvojeni su metamorfiti Srpsko ...
    Istočno-Vardarski ofioliti, Karbonatni pokrov, Srpsko-makedonska masa, Centralna Srbija

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... izdvojio jadransku spoljašnju zonu, zonu donjih i zonu gornjih dinarskih navlaka. Kober je u radu iz 1951. godine istakao da iako Dinaridi posjeduju šarijašku građu ona nije takvog obima kao u zapadnim i istočnim Alpima. Prema Panonskom basenu izdvojio je prelaznu Sava zonu. Kosmat (1924) je u zapadnim ...
    ... u literaturi se sreću Još ı nazivi Unutrašnji Dinaridski ofiolitski pojas (Lugović et al., 1991), Eksterna vardarska subzona (Dimitrijević 1995; Dimitrijević 2001), ili samo Vardarska zona (Pamić et al., 2002?). Jugozapadni ofiolitski pojas (Dinarski po Karamati), u najvećem dijelu je izgrađen ...
    ... ofiolita preko pasivne kontinentalne margine Dinarida (Slika 29) i formiranje ofiolitskog melanža tokom gornje jure i donje krede (Zapadna Vardarska ofiolitska zona). SsW Dnaic W NE hm" TM - Vardar __ Transylvanides ___ 'Ceahlau — — eza r= P Daca - - wwww7wwwww—_ E urope| — — | \._/ < ,/ Slika ...

  • Геолошке карактеристике подручја Сјенице

    Вук Радевић (2022)
    Користећи се подацима прикупљеним током теренског рада и литературним подацима описане су геолошке карактеристике подручја Сјенице. Дат је опис формација мезозојске старости. Приказане су особине кварцних пешчара, доломитичних кречњака, масивних кречњака тријаса. Дати су прикази седиментних стена које изграђују офиолитски меланж (дијабаз-рожњачку формацију) као и ултрамафитских стена масива Озрен. Такође, описани су и седименти неогене старости стварани у језерском басену. У овим седиментима се налазе и продуктивни делови са угљем. Описане су тектонске јединице околине Сјенице. Издвојене су Дрина-Ивањица тектонска јединица ...
    Tријаски седименти, офиолитски меланж, офиолити, југозападна Србија, геолошка еволуција, тектонски покрети

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... Zapadna Vardarska zona je jedinica adrijskog afiniteta, Istočna Vardarska zona je jedinica evropskog afiniteta, a Centralna Vardarska zona je sutura Jedinica Adrije ı Evrope (Toljić et al., 2019) 17 Prema tako usvojenim tektonskim odnosima, istražni teren se nalazi na delu Centralne Varadrske ...
    ... kontaktne zone tektonskih ploča Evrope i Afrike (Schmid et al., 2008; Toljić et al., 2019). Prema Toljić et al., (2019) na području Beograda moguće Je izdvojiti tri regionalne tektonske jedinice, kao individualne navlake: Zapadnu Vardarsku zonu, Centralnu Vardarsku zonu i Istočnu Vardarsku zonu. Zapadna ...
    ... Varadrske zone. Osnovno obeležje ove zone u pogledu litostratigrafije su flišni sedimenti kredne ı kredno-paleogene starosti koji su u transregeresivnom položaju u odnosu na neogeno-kvartarne sedimente. Teritorija leve obale Save odlikuje se parketnom strukturom, koja je rezultat alpske tektogeneze ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... e MpdSava zona I Zapadna Vardarska zona l istočna Vardarska zona Jedinice Adrije (Dinaridi i Hclenidi) , Jadranskomore MB adar-Kopaonik _ & Drina-Ivanjica a Tstočnobosansko-durmitorska jedinica - Prekarst i Bosna fliš e Visoki krš _– 31 Hudva-Cukali L.i I |Dalamtinska zona, o IE Jonska ...
    ... (Stefanović & Krstekanić, 2024). Ofiolitski pojas navučen u dinaridskom domenu preko jedinica kontinentalnog afiniteta je poznat kao Zapadna Vardarska zona (Schmid et al., 2008, 2020; Stefanović & Krstekanić, 2024). Potom, kredno-paleocenska kolizija, kao najznačajnija faza u formiranju samog orogena ...
    ... 4.3 Jedinice Prekarst i Zona bosanskog flišaBosna Stene jedinica Prekarst Zona bosanskog fliša nalaze se u vidu tektonskih prozora u okolini Kolašina, na Jugozapadnom delu karte. Preko njih je navučena Istočnobosansko-durmitorska jedinica ı predstavljaju prvu zonu Eksternih Dinarida, na prelasku ...

  • Седиментологија подине неогеног језерског басена ширег подручја Слатине (ист. Србија)

    Филип Манојловић (2022)
    Стене источне Србије имају разноврсан састав и начин постанка. Поред тога, у њима су лежишта сировина које су неопходне за функционисање данашњег друштва. У овом раду су проучаване горњокредне седиментне стене подине неогеног језерског басена шире околине села Слатине код Бора. Стене су узорковане на терену бушотинама, а затим проучаване у лабораторији где су извршена оптичка и хемијска испитивања. Оптичка испитивања су подразумевала преглед стена под микроскопом, док су хемијска испитивања подразумевала калциметрију. У бушотини која је израђена су ...
    седиментологија, источна Србија, кластити

  • Amoniti u Srbiji

    Ljubica Ilić (2022)
    U ovom radu predstavljeni su amoniti, odnosno amonitske vrste na teritoriji cele Srbije, od trenutka pojavljivanja, pa sve do njihovog izumiranja. Vrste su izdvajane po oblastima koje su najčešće podeljene na: istočnu, zapadnu i centralnu Srbiju, dok je njhova dalja podela prema lokalitetima gde su pronađeni amoniti. U daljem tekstu će biti reči i o litologiji, stenama u kojima su pronađeni ovi fosili.
    Fosil, amoniti, istočna Srbija, zapadna Srbija, centralna Srbija

  • Петрологија црвених пешчара источне Србијe

    Андреј Марковић (2024)
    У источној Србији формација црвених пешчара има велико распрострањење и улази у састав многих планина овог дела наше земље. Формацију чине кластичне стене интензивно црвене боје псамитске, ређе псамитско-псефитске структуре и алевритске структуре. Ове стене леже трансгресивно преко старијих пермо-карбонских и карбонских стена, док навише прелазе у доњотријаске седименте. Формација црвених пешчара захвата два појаса унутар Карпато-балканида – унутрашњи и средишњи део. Узорци анализирани у овом раду део су средишњег појаса. Тема завршног рада је петрологија црвених пешчара источне ...
    источна Србија, црвени пешчар, петролошко-минералошке карактеристике, аркозе
    ... Измењено: 2024-07-16 10:27:21 Петрологија црвених пешчара источне Србијe Андреј Марковић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Петрологија црвених пешчара источне Србијe | Андреј Марковић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/i ...
    ... 1913. a 1941, pp. 5-7. – IlerkoBuh, K. (1937): Problem starosti "formacije crvenih peščara" u istočnoj Srbiji. Geološki anali Balkanskog poluostrva, 14, pp. 43-73 – Petković V. (1935): Geologjja istočne Srbije. Posebna izdanja SAN, knj. CV, Beograd. – IIlerkonuh, K. (1949): O nojaBaMa GakapHHx ...
    ... memuapa noMĐer TpHjaca Ha Crapoj mnaHHHH. I ecOOMIKHM aHajIH Bajkanckor rnojtyocTpBa, 28, pp. 279-292. – Protić M. (1966): Permski crveni peščari istočne Srbije – sredine njihovog stvaranja. Savez geoloških društava SFR Jugoslavije, Referati 6 savetovanja, 2, Ohrid, pp. 217-230. – Protić M. (1967): ...

  • Димензионисање магистралног гасовода за снабдевање природним гасом Источне Србије

    Младен Благојевић (2023)
    Изградња магистралних гасовода игра битну улогу у задовољењу потреба једне државе за природним гасом. У овом раду је дат прорачун и димензионисање магистралног гасовода за снабдевање источне Србије природним гасом из два алтернативна правца, као и принцип прорачуна примарне дистрибутивне мреже општине Бор. Како су трасе магистралних гасовода формиране из правца Ниша и из правца Параћина, добијени резултати се могу поредити са више аспеката, и на основу њих формирати јасна слика о оптималној траси гасовода.
    магистрални гасовод, природни гас, димензионисање, источна Србија, дистрибутивна мрежа

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... da su u pitanju kolektori zasićeni vodom. 0.15 0.2 0.25 0.3 0.35 Izdvojene zone Zona 1 Zona 2 Zona 3 Zona 4 Zona 5 Zona 6 Zona 7 Slika 17. Krosplot dijagram srednja gustina — neutronska poroznost zona sa kolektorskim svojstvima izdvojenih u okviru bušotine W2 30 6. ZAKLJUČAK ...
    ... gustina - DEN [g/cm*"] 24 0 40 80 120 ž 2.8 T T T & T 400 — 400 — 500 — 500 — p E Zona 1 = < - === 5 =l [= Zona 2 > Zona 5 Zona 4 Zona 5 600 — — 600 — (ona 6 -— 700 — 700 — .}' Zona 7 ŠŽ (%; T T T T T T r T T T T 1 T T T 0 20 40 60 80 100 04 0.2 0 Sopstveni potencijal ...
    ... karotažom gustine, prisutne u delu zone 1 (roze tačke), sugerišu da je ova zona najperspektivniji kolektor gasa u okviru bušotine W2. Postoji mogućnost da se 1 u okviru zone 2 (zelene tačke) nalazi gas, na osnovu istih identifikatora koji se zapažaju u delovima ove zone. Zone 3 (tamno plave tačke), 4 ( ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... izmenjena zona se nalazi u povlati serije konglomerata i peščara velike moćnosti. Neposrednu istočnu granicu predstavlja Borski rased koji se proteže u dužini od oko 40 km. Uz Borski rased, istočno, oko 400-500 m leže konglomerati i peščari, au nastavku je hidrotermalno izmenjena zona Velikog Krivelja ...
    ... dubljim „nivoima hidrotermalno izmenjene zone i po dubini Je kontinuirano sve do borskog raseda koji, u delu ležišta Borska reka ima pad od 45-559, što je ujedno i pad ležišta, hidrotermalno izmenjene zone i borskih konglomerata. Na površini terena, istočno od borskog raseda, konglomerati dostižu ...
    ... centralnom delu Timočkog magmatskog kompleksa (u daljem tekstu: TMK), odnosno Borske metalogenetske zone sa ekonomski značajnim rudnim ležištima: Bor, Majdanpek, V. Krivelj, Cerovo i dr. Na istočnom obodu TMK nalazi se ı više ležišta nemetaličnih mineralnih sirovina: ležište krečnjaka Zagrađe, kvarcnih ...

  • Tehno – ekonomska ocena ležišta bakra i zlata u istočnoj Srbiji

    Strahinja Sarajlić (2024)
    U svrhu postizanja optimalnih rezultata pri eksploataciji ovog ležišta bakra i zlata, koje se nalazi u istočnom delu Srbije, biće primenjena metoda podetažnog zarušavanja rude i okolnih stena.Tehno-ekonomska ocena opravdanosti eksploatacije rude bakra iz ovog ležišta, urađena je na bazi projektovanih parametara datih u tehničkom projektu. Urađena je analiza i ocenjena je rentabilnost ovog projekta na bazi predviđenog veka eksploatacije od 19 godina.Procenjeno je da je investicioni projekat u celini rentabilan i ekonomski potpuno opravdan. opravdan.
    tehno – ekonomska ocena, investicioni projekat, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, ekonomska ocena, kapitalna investicija
    ... objekata. Zona uticaja rudarskih radova Zona Zona Stabilna malih u i malih Stabilna zona pomeranja Zona zarušavanja pukotina | pomeranja |__zona : ——— Tenzione pukotine Ž / c Ugao zone uticaja lokalnih geoloških uslova Zarušeni stenski materijal Zona uticaja zavisna od Ugao zone zarušavanja ...
    ... Šematski prikaz kontrole istakanja rude 30 Zone sekundamog a Zona grebena 7 Zarušeni nivo Bočne zone Zona krovine hodnika i 14 m “ Slika 16 – Zone istakanja kod metode podetažnog zarušavanja Uzimajući u obzir visoki kvalitet rude u Gornjoj zoni, posebno s aspekta koncentracije korisnih ...
    ... različite zone sa specifičnim manifestacijama na površini. Tipične zone koje se pojavljuju na terenu prikazane su na slici 8. Kod otkopavanja ležišta sa približno vertikalnim zaleganjem, zona zarušavanja se nalazi direktno iznad ležišta. Iznad ove zone, u širem pojasu, smeštena je zona pukotina ...

  • Definisanje zona sanitarne zaštite izvorišta"Prijevor-Parmenac" za vodosnabdevanje grada Čačka

    Kristina Gavrilović (2022)
    Rad prikazuje koncept i metodologiju istraživanja u cilju definisanja zonasanitarnezaštite za izvorište “Prijevor-Parmenac” u Čačku.Dat je prikaz fizičkih i hemijskih karakteristika vode, kao i mikrobiološkog i radiološkog sastava, na osnovu kojih postoji uvid u kvalitet podzemne vodeizvorišta.Takođe, dat je prikaz potencijalnih zagađivača podzemne vode izvorišta, koji mogu narušitikvalitet vode.Obrađenje i termin ranjivosti kao i ocena ranjivosti izdani, koja je izvršena hidrodinamičkim modeliranjem i primenom karata ranjivosti. KorišćenemetodesuDRASTIC i GLA. Dato je i tehničko rešenje zona sanitarne zaštite, kao i ...
    potencijalni zagađivači, ocena ranjivosti podzemnih voda, zaštita podzemnih voda, izvorište “Prijevor-Parmenac”, Čačak

  • Uslovi zaštite podzemnih voda izvorišta Migros u Slavkovici kod Ljiga

    David Novković (2023)
    Cilj izrade ovog rada je utvrđivanje ranjivosti podzemnih voda izvorišta “Migros” u Slavkovici kod Ljiga sa ciljem određivanja rasprostranjenosti zona sanitarne zaštite. Najpre su prikupljeni opšti podaci o području istraživanja, a nakon toga i geološki i hidrogeološki podaci. Nakon toga sledi analiza samog izvorišta sa tekstualnim i grafičkim opisom istražno-eksploatacionih bunara IEB-1 i IEB-2. Sledeće poglavlje opisuje ranjivost podzemnih voda u opštem smislu, da bi nakon toga usledio opis DISCO metode za ocenu ranjivosti. Nakon opisa same metode, ...
    zaštita podzemnih voda, zone sanitarne zaštite, ranjivost podzemnih voda, izvorište “Migros”

  • Magnetometrijska istraživanja na arheološkom lokalitetu Veluće

    Ivan Avramov (2023)
    U cilju lociranja potencijalnih arheoloških objekata na lokalitetu Veluće, izvršena su geofizička merenja. Primenjena je magnetometrijska metoda, postupak merenja vertikalnog gradijenta totalnog intenziteta Zemljinog magnetnog polja. Istraživanja su sprovedena u okviru terenske nastave iz geofizike Departmana za geofiziku Rudarsko-geološkog fakulteta u saradnji sa arheolozima sa Narodnog Univerziteta u Trsteniku. Merenja su vršena na poljoprivrednom zemljištu, u naselju Veluće, u opštini Trstenik. Nakon prikupljanja podataka izvršen je proces obrade magnetometrijskih podataka. Obrada je podrazumevala sređivanje i normiranje podataka i primenu ...
    arheogeofizika, vertikalni gradijent totalnog intenziteta geomagnetnog polja, arheološki objekti